Raša Popov 1933-2017
April 20, 2017
ZK Mokrin (14 articles)
0 comments
Share

Raša Popov 1933-2017

Obaveštavamo vas da nas je u 84 godini napustio Raša Popov, Mokrinčanin, dugogodišnji član i saradnik kluba koji je uz ostale članove porodice Popov idejni tvorac i osnivač Kluba Mokrinčana u Novom Sadu. Ispraćaju će prisustvovati delegacija Zavičajnog kluba Mokrinčana iz Novog Sada.

“Sveznalica, autentični mudrac i Orfej našeg doba”, najbolji su opisi kojima je na Vikipediji objašnjeno ko je novinar i književnik Radivoj Raša Popov. U vreme prikazivanja serijala “Fazoni i fore” bio je pomalo svačiji deda.

Rođen je 26. juna 1933. u Mokrinu. Iako je više voleo istoriju, 1952. Popov se opredelio za studije književnosti u Beogradu. Novinarsku karijeru počeo je u novosadskom “Dnevniku”, a radio u listu “Mladost”, u Radio Beogradu, u Televiziji Beograd. Bio je lektor za srpskohrvatski jezik u Londonu, Birmingemu i Notingemu i glavni urednik izdavačke kuće “Matica srpska”.

Dobitnik je mnogobrojnih priznanja, između ostalih Godišnje nagrade Radio Beograda 1967. za seriju “Vidovi fašizma” i Nagrade za životno delo “Dositej Obradović” 2015.

Ništa čudno, ako se zna da je već u trećoj godini, zahvaljujući ocu, listao enciklopediju “Sveznanje”, a sa devet prvi put pročitao Dositejev “Život i priključenija”, pisale su prošle godine “Novosti”.

O društvenim temama pisao je kao kolumnista lista “Politika”.

Intelektualno je sazrevao uz Makavejeva, kao književnik kada mu je “selektor” bio Vasko Popa u “Poslednjoj šansi” na Tašmajdanu, odakle su kretale najlepše ideje. Iz njih su nastale nezaboravne emisije za decu “Neven”, “Šešir bez dna”, “Radost saznanja”.

Objavio je više knjiga pesama za decu i odrasle: “Dva oka” (1963), “Gvozdeni magarac” (1976), “Žabac koji ne zna da ćuti” (1987), “Trulež zglave” (1991), “Šešir bez dna” (2001), “Lažljiva usta istine” (2002), “Vozom posred ulice” (2003), “Bio sam srećni konj” (2003), “Bajke za XXI vek” (2007), “Čarobnjakov SMS” (2007), “Mali zeleni” (2009), “Mokrinski patuljci” (2013), “Usamljena princeza” (2014).

Iza sebe je ostavio dvoje dece – ćerku Dijanu i sina Bojana.

Svojevremeno je objasnio šta ga je nateralo da se odrekne novinarstva i okrene pisanju za decu: “Svom sinu Bojanu, svešteniku u Moskvi, ispričao sam bar hiljadu bajki pred spavanje, a ćerki Dijani, posle sedam godina, još hiljadu. Samo sam jednu zapisao. A kad mi se rodila unuka Maša, odjednom sam dobio odnekud čudom dar da pevam i pišem za decu. Za nju sam napisao svoju prvu knjigu za decu, ‘Žabac koji ne zna da ćuti’. Izašla je 1987. Taj žabac sam ja, ali i Zmaj Jovin žabac koji nema sluha”.

IN MEMORIAM – RADIVOJ RAŠA POPOV

Članove Zavičajnog kluba Mokrinčana u Novom Sadu duboko je potresla vest o smrti Raše Popova, našeg dragog, poštovanog i cenjenog zemljaka. Tužno je saznanje da nas napušta osoba koju su krasile divne ljudske osobine. Velika duša, mudri sveznalac, večiti dečak, duhovit i šarmantni pripovedač, svima koji su ga poznavali ostaće u sećanju kao posebno dobar i plemenit čovek.

Vezanost za zavičaj je prisutna kod svih Mokrinčana, a kod Raše je posebno bila izražena. Bio je ponosan na svoje selo, imao je puno ljubavi i vraćao mu se uvek sa radošću. Puno tekstova je napisao o Mokrinu, a posvetio mu je i nekoliko knjiga. Aktivno je učestvovao u svim manifestacijama u selu. Bio je voditelj Gusanijade, prisutan u crkvi i oko crkve kao organizator Uskršnjih svečanosti, jedan od organizatora i učesnika Memorijala posvećenog Miki Antiću, novinar-saradnik Mokrinskih novina, a sve u želji da Mokrin predstavi i podeli njegov duh sa drugima. Svake godine je dolazio sa Bogdanom Ibrajterom na Godišnje skupštine Zavičajnog kluba Mokrinčana u Novi Sad. Zajedno sa njim smo u Klubu ostvarili trajnu saradnju sa zavičajem, negovali duhovne i kulturne tradicije sela, organizovali Susrete duhovnosti, pomagali institucije u selu, istraživali prošlost.

Raša je bio jedan od autora 16 zavičajno-monografskih knjiga koje su izdate o Mokrinu i Mokrinčanima. Zahvaljujući njemu smo Mokrinčanima ostavili veliku istorijsku građu, veliko bogatstvo za buduće generacije. U jednoj od tih knjiga su reči Dositeja Obradovića » Život je naš jedan minut, jedan trenutak i jedno ništa, a po smrti čeka nas večnost. Samo buduće generacije sude pravo i nepristrasno o svojim prethodnicima«. Tako i o Raši i nama sudiće neke naše buduće generacije, a ne sumnjam da će on na tom pijedestalu zauzeti visoko mesto, kao veliki Banaćanin poput Dositeja, Crnjanskog, Vase Stajića i Mike Antića. Čast nam je da smo imali takvog zemljaka.

Saučestvujući u bolu njegovih najbližih izražavamo nadu da će uspeti da prevladaju tugu. Zajedno sa njima zauvek ćemo čuvati uspomenu na njegov svetao lik. Raša će tako nastaviti da živi u sećanjima svih koji su ga voleli. Večna mu slava i hvala. Neka počiva u miru.

Novi Sad, 22.04.2017. Biljana Janić

ZK Mokrin

ZK Mokrin

Comments

No Comments Yet! You can be first to comment this post!

Write comment

Your data will be safe! Your e-mail address will not be published. Also other data will not be shared with third person. Required fields marked as *